TAJNA

Ti nikad neces saznati
sta je vetar meni nocas saputao,
ocekujuci mesecinu
krosnji stoletnog hrasta.

To ti nikad neces reci
ni zubor zelenotoke i penusave reke Mlave
ni biserni homoljski vrbaci i topoljari,
ni glomazni i utihnuli dolapi,
ni mirisavo cvece u staklenim bastama,
pokraj staza mojih snova

Ti nikad neces doznati
koliko sam te puta dozivao
i trazio po nebeskom svodu,
medju najsvetlijim i najtoplijim zvezdama.

Samo poleglo poljsko cvece
sapuce ti u snu,
da sam ga milovao
i da sam njime punio
mojih hiljadu ociju.

ISPOVEDANJE

Cudna je
cudna
ova dolina
Ova svemocna
Ova mracna i tegobna
Ova turobna i hladna
Ova grobna i neunistiva dolini

U noj ne raste ni drvece
U njoj ne raste ni trava
Niti stene u njoj mogu klijati

Vatri su polomljene noge i ruke
Zemlji je odsecena glava
I sva je izedena
Skoro do kostura

Dan se u njoj ne radja
Niti zore rude
Mrak i vecita tama
Zavili su sve pesme i jauke
U crveno-crnu misao
I u snu
Zajedno sa okamenjenim biljem
Bacili su je u najuzi krug pakla

Besmislen li je ovaj tok zivota
Cudan li je cudan
Ovaj zivot na umoru
Cudni li su cudni ovi duhovi
Ove vecito mracne noci
Ovaj slepi i umrli smisao zivota
Cudna li je cudna ova priroda
Ovaj mikron sveta
Ova mracna tacka u srcu zemlje
Ova tuzna mrlja
Na nasmejanom suncevom licu

Mozda je ovo sajam propasti
Ili pak prapocetak
Jednog novog kruga htenja nebeskih sila

HOMOLJKA

Pesmom slavuja dozivam mesecinu
Azuborom plavooke i uvek nasmejane reke Mlave
Najavljujem dan
Ljutim i ostrim grebenima Vukana i Sumorovca
Prkosim munjama i gromovima
A homoljskim frulasima, bandasima i gajdasima
Poklanjam buket mojih bisera i dragulja
Srednjevekovnom manastiru Gornjaku
Darujem plodove trnovitih staza mog zivota
A piskavim glasom nabujalih recica i potoka
Ostavljam svoj trag na jedrom licu vremena

OD JUTRA DO POVECERJA

Vreme izresetano mecima proslosti
Uslo je u piramidu mog bitisanja
Jedino me jos reka Mlava uveseljava i tesi
Casno i posteno odizuci joj se
I u moje srce dozvolicu uvek da udje
Caskacemo zajedno od jutra do povecerja

PROBUDISE SE HOMOLJSKI VETROVI

Probudise se homoljki vetrovi
zagrli se reka Mlava sa Dunavom
a moje ptice necujno pobegose od mene
u uzaludnoj borbi sa mracnim i tamnim nocima
kotrljajuci se od opaljenog grma
do presahlih potoka
utihnulih dolapa
oronulih vodenica
i napustenih valjavica
izujedase me brojne zmije otrovnice
a jutra mi isklesase na licu bore
i obojise belom bojom
ionako proredjene vlasi
na mojoj glavi

JUTRO

Puce zora iznad Homolja, Mlave i Stiga
a tek rodjeno jutro
proguta i poslednja zrnca zivota i noci,
dok Vukan i Sumorovac umivaju svoja cedna lica
i sa ociju skidaju ostatke sna,
muzikom razdraganih
homoljskih frulasa, bandasa i gajdasa

 

 

 

 

 

 

 

 

Zahvaljujemo se
nasem Tomi sto nam dariva
jedan deo svojih sihova