Dragutin Tomaševic prvi srpski šampion, desetostruki pobednik, trke Obrenovac-Beograd i prvi ucesnik na olimpijskim igrama 1912 god. u Štoholmu u Švedskoj, rodjen je 1894 god.u selu Bistrica poginuo kao narednik dobrovoljac 1915 god. na Bubnju brdu kod Boževca okolina Požarevca.
Rodjen je u trgovackoj porodici Mološa i Stane Tomaševic, Bilo ih je petoro tri brata i dve sestre. Kao najstariji sin ucio je trgovacku školu u Beogradu.Bio je clan tadašnjeg sokolskog društva ''Dušan Silni''.
Voleo je da trci i vec 1912 god. odlazi u Štoholm na olimpijske igre, gde je trcao najtežu olimpijsku disciplinu maraton. Na toj trci bilo je prijavljeno preko 65 trkaca, bilo je Rusa, Francuza, Nemaca pa i crnaca i africkih zemalja. Kada je dan uoci trke na treningu Drgutin bio ubedljivo najbolji, odmah uvece na veceri u restoranu, gde su se ucesnici hranili, bio je pokušaj trovanja.Naime u kabezi koju je Tomaševic pio sipan je otrov. Sretna okolnost je bila da je devojka, servirka, koja je videla šta su uradili u šanku, kada mu je druga servirka donela na sto kabeyu ova koja je videla sve to prošla je pored stola, gurnula Tomaševica, prosula cašu i rekla -ne srbine. Na sam dan trke bila je velika vrucina. Nije bilo atletske staze pa se trcalo kroz park, staza je bila ogradjena konopcima i nije bilo obezbedjenja. Trka je pocela Tomaševic, Rus i Francuz su se odmah izdvojili od ostelih takmicara i ubedljivo vodili. Zbog velike vrucine, Francuz i Rus, su predlagali da odustanu od takmicenja što je Tomaševic kategoricki odbio i preuzeo vodsvo.Isprd Tomaševica su istrcala trojica nepoznatih lica i oborila ga u šanac. Tomaševic je u padu povredio desnu nogu ali je uspeo da se obracuna sa napadacima. Trka je odmicala vec ceo krug su ostali trkaci pretrcali ali je Dragutin uspeo da nastavi trku i stigne na cilj kao cetrvrti, negde piše kao šesti, jer onda nije bilo tako preciznih sredstava informisanja, ovako su pisale tadašnje srpske novine.
Kada je dolazio u selo iz Beograda, uvek je saa sobom nosio šecer u kockama. Oko sebe je okupljao decu i omladinu, terao ih je da trce oko centra sela i ko je bio prvi dobivao je pun fišek šecera.Od tada je verovatno Bistrica i postala sportsko selo.
Zanimljivost vezana za Dragutina Tomasevica je da se 1909 god. trkao sa vozom i pobedio, naime u to vreme vreme isao je voz (cira) na relaciji Pozarevac-Petrovac Dragutin je posao sa zeleznicke stanice u Pozarevcu zajedno sa vozom pretrcao negde oko 40 kilometra i stigao u Petrovac pre voza gde ga je sacekaona zeleznickoj stanici u Petrovcu.
Posle pogibije tadasnji lekari ustanovili su da je Dragutin imao dva srca, pored normalnog covecijeg srca imao je i jedno malo srce.
Dragutin Tomaševic je sahranjen na Bistrickom groblju u porodicnoj grobnici sa svim svojim odlikovanjima. U znak zahvalnosti familija mu je u centru sela podigla spomen cesmu.

Podatke sakupio i dao unuk Rajkovic Radiša.