Momak i devojka se miluju kako kad, nekad u brdu, nekad u polju, nekad u šljivaru, ali mahom prikriveno, naročito od njenih. No nisu retki slučajevi da stanu nasred puta, uz kakav plot ili uz drvo, i tu se miluju. Ono prvo obično biva kada se ranije dogovore da se satanu, a ovo drugo, kada se na brzu ruku sastanu posle kakve svadbe ili u povratku sa zavetine iz drugog sela.
U prvom slučaju momak zakaže mesto gde će se sastati, a ko prvi stigne, čeka. Kad momak dodje do devojke nazove joj Boga, ostavi na stranu ako što sa sobom nosio i onda joj pridje. Devojka stane s njegove desne strane i pruži desnu ruku koju on uhvati iznad grivne svojom levom rukom, zatim je desnom obuhvati preko ledja i ščepa za desnu mišicu, ali tako da njena leva ruka ispod njegove desne ruke i desne plećke. Sad je navija desno-levo, steže za slabine, golica po rebrima i naginje na svoje desno koleno sve dotle, dokle ne uspe da je obori i položi da sedne na njegovo koleno.
Kad se tako nameste, on oslobodi svoju levu ruku, otkopča joj nedra i povadi sise. Desnom rukom, preko njene desne mišice prihvati joj desnu, a levom levu sisu, pa ih naizmenice grize , ljubi, stiska i miluje. Ni jedna devojka ne sme uskratiti svom momku ovo milovanje. Naprotiv, poverenje prema njemu, dokaz je da ga voli.
Svaki momak ljubi na svoj način, a devojka na svoj. Ljubi joj oči, usta, kosu, obraze, grlo i sve što je na njoj, a ona mu ista tako vraća. Svaki momak ima nešto što je ponajlepše na njegovoj devojci, pa to najviše i ljubi, tako isto i devojka. Najobičnije je da momci vole da miluju ženske sise, a devojka muški vrat. Ovako milovanje traje po čitavo jedno popodne, a ako su čobani, onda i po ceo dan.
Devojke od pojasa gore dozvoljavaju sve momcima, sem što ne daju da ih bilo prstima, bilo zubima stežu za bradavice. Koja to dopusti, mora dopustiti sve, jer se grickanjem bradavica toliko nadraži da nije u stanju sačuvati devojački obraz. Sve devojke to dobro znaju, pa zato se i ljute i odmah ustaju, čim momak pokuša da dira bradavice. Inače, u prostom milovanju one ostaju ravnodušne, kao da se njima ništa ne dešava.

Sve ove redove pozajmili smo iz knjige " Srpski narodni običaji iz sreza homoljskog". Autor ja Sava Milosavljević, a knjiga je izdata u Beogradu 1913. godine.