Rodjen sam u jednom selu u običnoj seoskoj porodici.U tom selu tako se sporo živi, da nama jedan kalendar traje dve, tri godine.
U mom kraju ulice su tako tesne, da u njima ker nije mogao da maše levo-desno repom, već gore dole.

I stalno padaju kiše,
I magla, strašno vlažno.
Mi kad u podrum stavimo mišolovku, uhvatimo ribu.
A magla ijaaooo.
Kad u mom kraju padne magla, toliko je gusta,
Da ptice idu peške pored puta.
Zabranjen let.

Tek vetar
Tako duva da je strašno!
Primer:kod mene kad kokoška oće da snese jaje,
A guzu okrene vetru,
Ona ga snese po pet puta!
Tapa-tapa-tapa-tapa!
Odmah snese tvrdo kuvano jaje!

Mraz kad stegne u mom kraju
Jednom je bio tako jak mraz uuuu
Primer:veštačka vilica moje bake
U čaši cvoko-cvoko-cvokotala.

Sneg u mom kraju
Mi imamo sneg koji se zove: Stojser!
Ne mozes da čučneš, a neee
Kad padne sneg u mom kraju po pet metara (u širinu, naravno)
Zbog ovakve klime, u mom kraju je mnogo sitna pšenica.
Vrabac mora da klekne da bi kljucao!
Otud potče izreka, kad je neka devojka ovako lepa, mlada i lepa:
Gledaj, al je napravila sisitje ko dživdžan kolenca.
Ali znaš kako je lep svet u mom kraju!
Jaao, kako je lep narod (kad nije ružan), ijaaooo....
Al kad je ružan, to je ružno u pm.
One ružne, kad udju u sobu... u mom kraju...miševi vrište i skču na stolice.
Komarci ih ujedaju samo žmurećki!
Setio sam se jedne moje komšinice, ma sad bi je prepoznao medju hiljadu Rumuna!
A bila je lekarka.
Pacijenti su kod nje za beznačajne intervencije uzimaju totalnu anesteziju!
A nosataaaa....
Znaš kakav je nos imala?
Ona je... mogla da puši na kiši, a da joj ne pokisne cigareta!

Tekst
Lane Gutović